Žetva ječma u Babinoj Gredi

Ovih dana po­čela je u našem ataru žetva ječma, a sad se već po malo radi i pšenica, koja je mjestimice stradala od mraza, pa žetva ne će biti vesela. Nekad je to bilo sasvim drukčije. Naročito dok su bile zadruge. Žanjci su radili u velikim mobama, žito se želo srpom, a nije kosilo kosom, jer su naši stari smatrali, da se žito koseći rasipa. Na jednoj njivi znalo je biti po 20—30 osoba.

Domaćin bi žanjcima zaklao prase i ispekao nekoliko komada živadi, a uvečer bi im svi­rao gajdaš. Ljudi bi se tada uhvatili u kolo i igrali do neko doba noći, kao da nisu cijeli dan radili. Naj­brži žanjac zvao se »kolbaša«. Njega bi žene obično zakitile žitnim vlatima, a na večer, za vrijeme večere, posadile na jastuk, kao kuma u svatovima. Mlađarija se uvijek raspitivala, kod koga su žanjci, jer se znalo da će ondje biti igre, pjesme i svirke. Iz mnogih dvorišta orila se tada pjesma veselih žanjaca:

»Lako ti je žito žeti

odreži pa baci,

al' je teško čoban biti

— digni se pa vrati... «

…ili ona »starovirska«:

»Ej, žito žela Bačkulja đevojka,

Ej, žito žela i Varadin klela...«

Zna se, zašto ga je klela, jer su u »Varadinu« tada služili »zipcigeri«! Danas nema više ni zipcigera, ni onih velikih zadruga i moba. U mnogim ku­ćama žive samo muž i žena. On metne kosu u kola, a ženu na leđa, pa idu na posao. On kosi — ona rukoveta.

BABINA GREDA, 7. srpnja 1935., HRVATSKI LIST iz arhive HEMEROTEKE MSO priredio STARI ŠOKAC