Pokladno kolo - Bušari

Poklade su milo janje moje

Barem da su u godini troje ...

 

Poklade su i ludi su dani

Sad mi nana u kolo ne brani... 

Starinskim narodnim običajima koji se još i danas »trače« u nekim selima naše ravne Slavonije pripada i takozvano »Pokladno kolo« ... Već polovinom mjeseca prosinca obilaze seoski momci kuću po kuću i pitaju, dopušta li domaćin da se i u njegovu domu održi kolo ... Tamo gdje po­kladno kolo jedne godine prestane, nastavi se iduće, i to tako dok ne obreda čitav jedan »kraj« u selu... Kolo dopušta u selu svaki domaćin, jer se cijelo selo veseli tom lijepom pokladnom običaju.

Oj poklade idite polako

Ja i lola volimo se jako...

Oj poklade jedne u godini...

Lolo moja, jedan u rodbini...

Starinske poklade u Gradištu

U većim slavonskim selima »trači« se pokladno kolo u svakom »kraju« te se događa da kolo iz jednoga »kraja« ide u goste »pokladnom kolu« u drugi »kraj« ... Ovdje bi se sastali, odigrali nekoliko kola, pjevali i zabavljali... Nakon toga vraćaju se ponovo u svoj »kraj« da nastave kolo.

Oj poklade alaj ste šarene

Prođe dika i poljubi mene

Poklade su da se veselimo

A Korizma da se žalostimo...

O poklada bit' ću nova mlada...

A o Dova, bit' ću snaša nova...

Što je pizme to je o Korizme...

A što jada, to je o poklada...

Čista srida đonila mi jid!

Tri marame, četir' poderane ...

Poklede su i ludi su dani...

Onda ima i žena pijani'...

Tjedan dana prije poklada sastaju se momci, djevojke i mlade snaše u jednoj kući, u kojoj se oblače u „bušare“…

Svaki dan u tome tjednu ima svoje posebno ime: »Sramotni ponediljak«, »Ubojni utorak«, »Vrtičava srida«, »Radusni četvrtak«, »Mišji pe­tak« i »Zaklopita subota« ... Tako ih još samo nazivaju stariji ljudi. Danas se ovi pokladni običaji kao i svi običaji sve više gube pa je još malo ljudi i žena koji znaju njihovo značenje.

Najviše se oblače u »bušare« na »Vrtičavu sridu« i »Radusni četvr­tak«... Djevojke oblače muško odijelo, a momci žensku odjeću ... Pravi »bušari« odijevaju se tako da izgledaju kao strašila ... Obilaze cestom selo i pjevaju »pismice« na melodiju »bušarca«.

Bušarac

Poklade su i ludi su dani...

I ja ću ti mati ludovati...

Alaj volim ići u bušare

Kad' me mladu spreme u kotlare...

Bušarice otkri svoje lice

Da ti vidim vrane obrvice ...

Bjež’te djeco, evo su bušari...

Ja sam bježo, kad sam bio mali...

Kada čeljad po kućama čuje pjevanje »bušarca«, izlazi na sokak da vidi »bušare«, te nagađa međusobno »ko bi to mogo bit«.

»Bušari« često prikazuju Cigane koritare, babu vračaru, Ciganku — vretenarku, bule, pendžeraše, krpilonce, dimnjačare... Neki predvođeni barjaktarem jašu i na lijepim  konjima — lipicancima — po kojima je na­ročito poznat ovaj kraj ... Mještani ih zaustavljaju po sokaku, nude kolačima, i poznatim mandićevačkim vinom, koje seljani iznose iz kuće u velikim kablovima.

 

Obradio STARI ŠOKAC

Julije Njikoš - SLAVONIJO ZEMLJO PLEMENITA - Narodni običaji, pjesme, kola i poskočice IZDANJE: Matica Hrvatska Osijek 1970.